Када би избор слагалице зависио само од броја написаног на кутији, све би било прилично једноставно. Пронађемо одговарајући узраст, изаберемо мотив и готово.
У стварности, деца истог узраста могу имати сасвим различито искуство са слагалицама. Неко ће брзо пронаћи место сваком делу, док ће друго дете најпре пожелети да добро погледа слику, исприча шта се на њој дешава или једноставно одлучи да су му данас занимљивије коцке.
Зато је ознака узраста добар почетак, али није једини критеријум. При избору слагалице вреди обратити пажњу и на број и облик делова, изглед и сложеност илустрације, претходно искуство детета и, можда најважније, на мотив који га позива на игру.
Узраст јесте важан, али није тест
Ознаке узраста помажу да проценимо да ли су величина делова и ниво сложености примерени детету. Ипак, оне су смерница, а не задатак који дете мора да савлада до одређеног рођендана.
Дете које се први пут сусреће са слагалицом вероватно ће лакше започети са мањим бројем већих делова и јасном илустрацијом. Са више искуства може да пређе на ситније делове, сложеније облике и слике са више детаља.
Код наших слагалица тежина расте постепено:
- сетови за узраст 3+ имају од четири до шест већих делова
- сетови за узраст 4+ имају девет делова
- сетови за узраст 5+ имају шеснаест делова и богатије илустрације
Ипак, нема ничег необичног у томе да дете дуже ужива у једноставнијој слагалици или да раније пожели већи изазов. Најбољи избор је онај који му је тренутно занимљив, а не онај који делује најнапредније.
Број делова није једино мерило тежине
Две слагалице са истим бројем делова не морају бити подједнако захтевне.
Велике површине сличне боје теже се разликују од јасних ликова и предмета. Мрежасти делови траже другачије посматрање од класичних облика, док таласасте линије могу донети сасвим нов начин уклапања.
Важни су и контраст, количина детаља и то колико је лако повезати појединачни део са целокупном сликом.
Другим речима, девет делова насмејаних животиња на јасној позадини и девет делова богате сцене из џунгле не морају представљати исти изазов. Зато поред броја делова треба погледати и сам мотив.
Добар мотив ради пола посла
Играчка може бити пажљиво осмишљена, квалитетна и примерена узрасту, али и даље мора да заинтересује дете.
Неко дете ће прво приметити диносауруса, друго маче, треће море, а неко ће најрадије слагати сопствену фотографију. И све су то добри избори.
Када дете препозна лик или тему која му је блиска, већа је вероватноћа да ће пожелети да види како изгледа цела слика. Тада слагање не почиње зато што је неко објаснио да је корисно, већ зато што дете заиста жели да пронађе где припадају реп, уши, облак или точак.
Зато при избору слагалице није лоше почети одједноставног питања: шта дете ових дана највише воли?
Слагалица треба да буде изазов, али не и мала кућна обавеза
Најзанимљивија слагалица обично је она која није готова за неколико секунди, али ни толико сложена да дете изгуби нит пре него што пронађе први део.
Та мера није иста за свако дете, па чак ни за исто дете сваког дана. Некада ће пожелети да све уради само, а некада да неко седне поред њега и започне игру.
Родитељ ту не мора да буде ни инструктор ни решавач задатка. Понекад је довољно окренути делове лицем нагоре, приметити неки детаљ на слици или заједно пронаћи одакле би могло да се почне.
Мала помоћ може да отвори игру. Остатак је лепше препустити детету.
Обратите пажњу и на то како се делови користе
Код слагалица за млађу децу важно је да делови буду довољно велики за лако хватање и окретање, као и да се јасно види када су правилно постављени.
Рам може да олакша почетак јер детету показује границе слике и држи делове на једном месту. Чврст дрвени материјал је практичан за игру која се понавља, нарочито када слагалица често путује од стола до пода, полице и дечје собе.
А понављање је сасвим очекивано. Деца не бирају увек нову игру. Често желе поново управо ону коју већ познају, али овога пута брже, самосталније или на неки свој начин.
Како онда изабрати праву слагалицу?
За почетак, потражите слагалицу која:
- одговара тренутном искуству детета
- има делове којима лако може да рукује
- нуди довољно изазова, али не делује недостижно
- приказује мотив који дете заиста занима
- може да се користи више пута, без журбе да се одмах пређе на нешто теже
На крају, права слагалица није нужно она са највише делова или највише образовних обећања. То је она којој ће дете пожелети да се врати.
Јер и код едукативних играчака одрасли понекад треба да направе prvi мали корак и позову дете на игру. Али добра играчка уме да уради свој део посла. Она привуче поглед, пробуди радозналост и остави довољно простора да дете настави само.
Ако тражите управо такву игру, погледајте наше дрвене слагалице и пронађите мотив који ће дете пожелети да сложи изнова.